О хрватским ловиштима

Савремени лов у Хрватској започео је 1881. године, који је до тада био двојак:

за сиромашни део становништва био је извор за преживљавање, док је за мањи племићки део становништва служио као извор забаве и задовољства.
Република Хрватска је земља богате ловачке традиције, атрактивних ловишта и разнолике дивљачи.

Најстарије подунавско-подравско ловиште основано је 1697. године када је кнез Еуген Савојски добио у посед земљу од цара Леополда И.

Ловишта се налазе у јединственом природном окружењу са огромном разноврсношћу у прелепом подручју где се спајају Медитеран, Алпи и Панонија.

У источним, низинама Хрватске – Славонији и Барањи, могућ је лов на јелене, срне, дивље свиње, ситну дивљач, длакаву и пернату дивљач.

На подручју Лике и Горског котара лови се на медведа и тетријеба.

У приморским планинским предјелима Хрватске, Далмације и на отоцима посебна је атракција лов на дивокозу (планинску козу) и муфлона (подврсте дивљих оваца), као и лов на посебну ситну пернату дивљач која живи на вишим надморским висинама – стијена јаребица и тетријеба.

За свако од ових подручја, поред разноврсне дивљачи, постоје специфични обичаји и начини лова.

Игра

У источним, низинама Хрватске – Славонији и Барањи, могућ је лов на јелене, срне, дивље свиње, ситну дивљач, длакаву и пернату дивљач.

На подручју Лике и Горског котара лови се на медведа и тетријеба.

У приморским планинским предјелима Хрватске, Далмације и на отоцима посебна је атракција лов на дивокозу (планинску козу) и муфлона (подврсте дивљих оваца), као и лов на посебну ситну пернату дивљач која живи на вишим надморским висинама – стијена јаребица и тетријеба.

За свако од ових подручја, поред разноврсне дивљачи, постоје специфични обичаји и начини лова.