О српским ловиштима

Ловишта у Србији су међу најпознатијим у Европи. Природни потенцијали за гајење готово свих врста дивљачи су повољни, о чему сведоче бројни врхунски трофеји домаћих ловаца, али и светских и европских шампиона који се узгајају у Србији. Огроман потенцијал је очигледан широм земље, од севера до југа Србије, од војвођанских равница до планинских предела са нетакнутом природом.

Србија је земља изузетног гостопримства, добрих ловишта и вештих ловаца.

Има преко 320 ловишта на око 6.500.000 хектара, која се налазе између 70-2000 метара надморске висине. У Србији постоје 43 привредна ловишта, док преостала ловишта припадају ловачким друштвима, која се баве и привредним ловом.

Најпознатија су Голија, Стара планина, Моровић, Дели Јован, Ртањ, Карађорђе, позната и као Титова омиљена ловишта.

Повољна веза Србије са другим европским земљама, њена прелепа природа, одлична гастрономија, богато културно наслеђе само су део онога у чему могу да уживају ловци из целог света.

Игра

Најзаступљеније врсте ловне дивљачи у Србији су јелен, срна, дивокоза (планинска коза), муфлон (подврста дивљих оваца), дивља свиња, ласица, јазавац, велики број пернатих врста, као што су гуске, патке, јастребови. , јаребице, фазани, препелице.

Лов на дивљач срндаћа карактеристичан је за северни део Србије – Војводину.

Комбинација модерних и традиционалних метода лова најчешћа је жеља клијената ових ексклузивних локација.

У војвођанским ловиштима најзаступљенији је узгој јелена и дивље свиње, затим срндаћа – као аутохтоне врсте, као и две алохтоне врсте – јелена лопатара и муфлона (подврсте дивље овце). Преовлађујуће врсте су ситна дивљач, са фазаном, дивљом патком и дивљом гуском.

Ловишта у Срему су препознатљива по лову на дивље свиње, у затвореним и отвореним ловиштима.

Ловиште Козара у Бачком Моноштору једна је од локација где је лов на јелене највећи изазов.